ANNA...Leskovačka mućkalica...

Dva zlata su kod mame Anči kranči ljubim vas svo troje

Anna meni su vratili embrione 29. aprila i zelim ti od srca da u januaru postanes mama.

Joj,što je to lepa simbolika...Mišice,i bi Ana!
Annči,neka bude isto!

Anna ja verujem da si ti vec mama, sto se tice sedenja, lezanja, ja sam lezala napred skroz na spustenom sedistu, ali opet je bilo truckanja. Prosto, nasi putevi su malo reci ocajni, tako da truckanje ne mozes da izbegnes pa gde god sedela. Ma mozes da sedis gde hoces

Anci to gde ces da sedis uopste nije bitno, ali potpuno razumem tvoju nedoumicu.
Sve bismo ucinile da uspe i uspece sigurno

Anna,
putuj kako ti je najudobnije... Ja sam isla na prednjem sedistu pa ga spustim skoro da lezim. I nisam se vezala, povukla sam malo samo pojas da nas ne zaustavi prvi policajac, a da bas jeste objasnili bi situaciju pa valjda ne bi bilo problema...

Sto se negativnih misli tice, to razumem, svaki put je teze s te strane, zbog negativnog proslog iskustva. Ja sam prvi put na vto bila uverena da cu uspeti (cak i na insemenaciji pre toga sto bi bilo cudo) a sad kad je treci vto jedva da se necemu nadam, samo cekam da prodje. No ipak pokusaj da eliminises te misli, ponavljaj sebi da je ovo sad ovaj put a ne onaj prosli... tako bar ja pokusavam... No ostanu zene u drugom stanju i kad su neraspolozene i sa negativnim mislima pa se ja nadam da si ti jedna trudnica bez obzira na neraspolozenje...

Srecan put

Evo malo navijanja za buduću mamicu

Jeste li stigli kući?

Evo me drage moje!

Da, dotruckali smo se juče svojoj kućici.

Prethodna dva dana sam bila prava psihička katastrofa! Na početku putovanja sam čak uspela da doživim pravi mali panični napad: Šta će mi sve ovo, ne mogu ja to,... neću kući...hoću kući...nije mi dobro, muka mi je, vrti mi se i tako... od nervoze mi se toliko pripiškilo da još nismo ni krenuli, a već smo morali da stanemo na prvu pumpu i tom prilikom mi se zaista vrtelo da se umalo onesvestih, ali dobro prošlo je. Posle sam se smirila i ostatak puta je protekao u miru. Šta je to bilo, nemam pojma, kraći izlet u anksioznost.

Kad smo stigli kući morala sam da jedem, pa sam odspavala dooobru partiju, pa su nam došli roditelji u goste, pa sam opet spavala...i evo javljam vam se sad koristeći priliku dok moj dragi gleda svog junaka Valentina Rosija, tačnije spava uz njega...
Danas sam za nijansu bolje volje, polako se vraćam na zacrtani put: šta bude biće. Ali moram da napomenem da sve više mislim da nam nije uspelo... znam grdićete me i spremna sam i na to!

Simpotme nikakve nemam, stomak me ne boli, grudi upavane totalno, a nervozna sam za medalju, kao pred M. Ubadam kao osica, mužića ponajviše ali ponekad naleti i draga majkica... žao mi je , ali ne mogu da kontrolišem.

Ljuta sam jer nisam dovoljno jaka da preguram ovu neizvesnost kao što sam to želela i planirala! Eto...

Znam da sve razumete

P.S. trka se završila, dragi se probudio i evo odmah se ljuti što sedim za kompom, kakav smarač moram da idem

Ljubim te i mislim na tebe...ništa neću dodati,jer ne želim da slučajno iskonstruišeš u svojoj glavi nešto dr.
Osećam da si uzbuđena,sve je to normalno...

Anči, potpuno te razumem, ta nervoza mi je jako poznata, moraš sama da se izboriš sa tim. Pozdravljam te puno

Ma Anci, stres je sve to, meni je potpuno normalno da si nervozna i razdrazljiva....ja bih bila nemoguca, priznajem.
Ali, cinjenica je da mi sad odbrojavamo, a ti kako hoces !
Nek si ti stigla kucici....a muzica ti skroz razumem, moj je padao u fras ako sednem za stoni racunar, a lap top mi je po njemu nekako uvek bio suvise blizu stomaka ( "zar ti nije zao sto nam zracis embrione" ) pa mi je svaki put preselo.

Grlim te i ljubim i stiskam pesnice jako, najjace!

Ance pa ti si vec sa bebironima, ne boj se sve ce biti u redu. Vec si se odmorila i leskarila par dana i bebci su se lepo ususkali. A idite polako kolima. Ja posle transfera osetim i najmanju rupicu na asfaltu,ali ponekad je to i psihicki pritisak.
Kako neko rece brojacemo dane zajedno sa tobom pa ce ocas posla proci

Ne budi ni prestroga prema sebi... tesko je sve ovo i nije lako biti na zacrtanom putu, ni sa dobrim mislima itd... Ali bice bolje, navijam i saljem smajlice za dobro raspolozenje...

prevazicices ti to, trenutna anksioznost

Anci nemoj nista da brigas

sto rece Simona nemoj da budes toliko stroga prema sebi

lezi odmaraj

Anci, duso, sasvim je normalan napad panike u tvojoj situaciji. Potpomognut hormonima i neizvjesnoscu. Mozak preradjuje toliku kolicinu informacija i jos je blokiran super egom -kako je dobro da se osecas, a kako nije. Mnogo nam je to, posebno kad je sve to zacinjeno prethodnom traumom i strahom od neuspjeha. Al' ga zacinih

U svakom slucaju, znas sta sam htela da kazem. Mislim da ce ovaj put biti sve drugacije. Polako...Probaj da odmaras i da se opustis maksimalno koliko mozes u ovom momentu, to je do tebe. Ostalo ne.
I da tulumarimo za neki dan

Anna kakve si danas volje, da li je popustila nervoza?

Nemoj jos dodatno da se nerviras sto si nevozna...

Sve je to normalno i sve to prodje...a tek sto ce da ti prodje za koji dan sa trocifrenom betom!!!

Ja samo da te ljubim i poručim da mislim na tebe...