Čudesan svet povrća

POVRĆE

SPISAK POVRĆA

• Artičoke
  
• Beli luk
  

BELI LUK

Beli luk je vekovima poznat kao univerzalni začin, ali i jedan od najčešće korišćenih prirodnih lekova. Uzgaja se u kulturi već više od 4000 godina. Pradomovina mu je srednja Azija, a bio je poznat Indijcima, Grcima i starim Rimljanima.

Beli luk sadrži više od 200 biološki aktivnih materija, s tim da su lekovite i začinske materije većinom u lukovici. Od lekovitih materija prisutna su eterična ulja, vitamini (A, B1, B2 i C), minerali (kalijum, gvožđe, sumpor, jod, kalcijum, fosfor, selen), aminokiseline, enzimi, polioze poput insulina, adenozin i alicin. Sve su supstance u lukovici u koncentrovanom obliku, a lekovite su već u maloj koncentraciji.

Večna lekovitost


U našoj tradicionalnoj medicini predstavljao je univerzalni lek u koji se malo nepokolebljivo poverenje. Osim što se koristio za sprečavanje, ublažavanje i lečenje različitih tegoba, beli luk je služio i u borbi protiv starenja, protiv kukaca i vampira, ali i ljubavnih problema, tj. njime se lečila impotencija. I danas u nekim seoskim kućinstvima možemo naći vence belog luka koji se koriste kao zaštitno sredstvo protiv zlih duhova i ostalih zlih nevidljivih sila.

Kao najpopularnija lekovita biljka tradicionalne medicine, beli luk je u drugoj polovini prošlog veka postao objektom brojnih naučnih istraživanja, rezultati kojih su u velikoj meri potvrdili njegovu svestranu lekovitost. Na primer:

• adenozin iz belog luka sprečava stvaranje krvnih ugrušaka
• organske komponente iz belog luka koje sadrže sumpor smanjuju holesterol i deluju preventivno na razvoj malignih bolesti (u poslednjim brojevima stručnih časopisa Journal of National Cancer Institute i Cacinogenesis objavljeni su rezultati naučnih istraživanja kojima se nepobitno potvrđuju antikancerogena svojstva belog luka)
• aminokiseline iz belog luka utiču na sniženje štetnog holesterola (LDL) u plazmi, odnosno na povišenje koncentracije zaštitnog holesterola (HDL) - beli luk snižava holesterol i triglicerid, Čak i pri konzumiranju vrlo masne hrane
• potvrđen je njegov vazodilatatorni učinak (učinak na širenje krvnih sudova), pogotovo na perifernim krvnim sudovima, odnosno suženim krvnim sudovima glave, oka i nogu - moguća korist u tretiranju nekih vrsta glavobolje i bolnih grćeva u potkolenicama koji se kod nekih starijih ljudi javljaju čak i nakon kraćih šetnji
• dovodi do snižavanja krvnog pritiska za pet do deset posto
• normalizuje ubrzan rad srca, poboljšava rad srčanih krvnih sudova i opskrbu srčanog mišića krvlju, što dovodi do poboljšanja srčane funkcije i smanjenja sklonosti trombozi
• deluje na održavanje elastičnosti krvnih sudova i smanjenje viskoziteta krvi
• pospešuje probavu i rad želuca te podstiče rad jetre, bubrega i prostate
• pomaže u lečenju raznih plućnih oboljenja, a izrazito je delotvoran u lečenju gripa i bronhitisa
- u narodu se beli luk odavno koristi za izbacivanje dečijih glista
• dokazano je i delovanje na herpes viruse i kvasne gljive (Candida albicans).

Uz sve ove naučno potvrđene lekovite učinke, slobodno se može reći kako je beli luk jedna od najvažnijih lekovitih biljaka. Ali, valja znati kako je potreban oprez kod istodobne primene belog luka i preparata na bazi ginkga ili visokih doza E vitamina, jer se tako mogu prouzrokovati problemi zbog pojačanog krvarenja. Isto tako, u slučaju istodobnog korišćenja preparata na bazi heparina, aspirina ili Trentala treba se obavezno posavetovati s lekarom.

• Biber, Capsicum
  
• Blitva
  
• Boranija
  
• Brokuli
  
• Đumbir
  
• Zelena salata Lactuca sativa
  
• Keleraba
  
• Kelj
  
• Krastavac
  
• Krompir
  
• Kupus
  
• Lubenica
  
• Paprika
  
  

U NJOJ JE OTKRIVEN VITAMIN C



Paprika

Ima ih pedesetak vrsta - od babura, „šilja”,bfeferonki, do paradajz-paprika, trešnja-paprika i čili-papričica iz Meksika

Kad bismo upitali prosečnog čoveka koji je najbogatiji prirodni izvor vitamina C, najverovatnije bi odgovorio – limun. Međutim, najbogatiji prirodni izvor C vitamina je plod šipka (800 mg%), a prvobitno je on pronađen u paprici. Tradicionalno slavljene izvore C vitamina – limun i narandžu – paprika dvostruko nadmašuje te ide u korak s bogatim bobama borovnice. Jedino u zelenom lišću peršuna ima nešto više tog dragocenog vitamina, ali njega ne možemo nazvati namirnicom u doslovnom smislu.
Količina C vitamina u paprici zavisi od sorti, podneblja u kojem je uzgojena i nekih drugih faktora. Računa se da se danas u svetu uzgaja oko 50 sorti paprika, od slatkih babura, “šilja” ili “roga”, preko ljutih papričica, feferonki, paradajz-paprika koje se stavljaju u turšiju, malih okruglih crvenih ljutih papričica (Mađari ih zovu trešnja-paprike) do ljutih meksičkih čili-papričica, i da sadržaj vitamina C u njima varira od 40 do čak 400 mg%. U domaćim sortama prosečna količina vitamina C iznosi oko 110%. Paprika sadrži i dosta karotina (provitamin A – 100 mikrograma u slatkoj, a čak 460 u 100 grama crvene ljute), vitamine grupe B – B1, B2 i nijacin (B3, odnosno PP, odnosno nikotinska kiselina), kao i folnu kiselinu – u ljutoj čak 23 mikrograma. Slično je i s mineralnim sastojcima – kalcijumom, fosforom, gvožđem, kalijumom – u svežoj crvenoj paprici ima u proseku oko 700 mg% mineralnih sastojaka, a u zelenoj oko 500 mg%. Ima vrlo malo natrijuma (dva miligrama u slatkoj, odnosno sedam u ljutoj), a dosta kalijuma (176, odnosno 340 miligrama), kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa i cinka.

Bogatstvo vitamina nije jedina, iako je ipak najvažnija karakteristika paprike
kao namirnice. Ona je i vrlo hranljiva, jer sadrži ugljene hidrate (5,3–8 odsto), belančevine (1,2–10,5 odsto) i masti (0,2–0,3 odsto). Energetska vrednost crvenih i zelenih sorti nije jednaka. Crvena sveža paprika ima 164 kJ ili 42 kcal, dok zelena mesnata ima oko 112 kJ ili 28 kcal.
Papriku je najbolje uzimati u svežem, sirovom stanju, jer se vitamini tako najbolje iskorišćavaju. Kuvanjem, pečenjem i prženjem sadržaj (naročito vitamina C) znatno se smanjuje. Najidealnije bi bilo izneti paprike na sto cele, jer se i delovanjem kiseonika gubi određena količina vitamina. Paprika ima još jednu izvanrednu osobinu.
Kiseljenjem ili dubokim zamrzavanjem hranljiva vrednost joj se ne menja bitno, a količina vitamina C gotovo je ista kao i u svežoj paprici.
No, ipak ne bi trebalo nekontrolisano i neograničeno uzimati papriku, naročito onu suvu, odnosno ljutu mlevenu, pošto stepen ljutine sa sušenjem rapidno raste. Prekomerna upotreba tog oštrog začina može izazvati prejako lučenje želudačne kiseline i zatvor, pa čak i upalu bubrega jer se njen glavni sastojak, kapsicin, ne razlaže želudačnim sokovima nego “pali” sve u organizmu dok ne izađe prirodnim putem. S druge strane, smatra se i afrodizijakom – a više je nego sigurno da nadražuje mokraćne puteve, što je sasvim dovoljno za veću prokrvljenost
polnih organa.
Paprika ima i lekovita svojstva koja se ne smeju zanemariti. Najvažniji lekoviti sastojak je upravo alkaloid kapsicin, koji je veoma ljut, a najviše ga ima u žilama i semenu. Zbog toga se danas prave lekovite bonbone s dodatkom ljute paprike koje su se pokazale efikasnim kod bolova usled nekih upala ili raka usne šupljine.
Paprika, naime, deluje na senzore za toplinu u ustima, umanjujući tako osećaj bola.
Paprika je korisna osobama koje pate od ateroskleroze, jer njen sastojak citrin utiče na propustljivost kapilara i čini ih elastičnima. Podstiče lučenje probavnih sokova te tako otvara apetit i poboljšava varenje. Međutim, zbog velikog sadržaja celuloze vrlo je teško svarljiva za osobe s probavnim smetnjama, te se ne preporučuje
kod bolesti jetre, gušterače i želuca. Posebno bi škodila kod divertikuloza i hroničnog kolitisa.Mišljenje da paprika ima baktericidno dejstvo opovrgnuto je činjenicom da i ona može biti zagađena bakterijama kao i bilo koja druga namirnica.
Za kraj, jedanpraktičan savet: ako se već “opečete” ljutom paprikom, neće vam mnogo pomoći ispiranje usta vodom ili njeno pijenje jer paleća eterična ulja
paprike (poput zingerona i piperina) nisu rastvorljiva u vodi. Bolje je, stoga, uzeti u usta malo hladnog ulja ili mentol bonbonu ili žvaku, pošto menta stimuliše u ustima senzore za hladno.

• Pasulj (Grah)
  
• Patlidžan
  
• Prokelj, kelj pupčar
  
• Raštika
  
• Rotkvica
  
• Spanać (Špinat)
  
• Tikva
  
• Tikvica
  
• Celer
  
• Crni luk
  
• Šargarepa (Mrkva)
  
• Špargle
  

Mmmmm ljuta papricica je jedno od mojih omiljenih dodataka ishrani,ja ih mlogo volem i cesto nemam bas kontrolu kad ih se dohvatim :) a i prilicno su mi se jele na pocetku trudnoce,ali nisam smela i tako za sada do daljneg sam bez moje drogice zvane feferoni

Verujte mi ne bljujem vatru posle njih samo sam malo ljuta...

Jelence ::
Verujte mi ne bljujem vatru posle njih samo sam malo ljuta...

Ma iskreno bolje da bljuješ vatru posle njih a da nisi ljuta

Inače paprike i ja smo baš u ljubavi , pogotovo kad su sa belim lukom mmmmmmmmmmmmmmm
A tih malih ljutih nisam nikakav ljubitelj. Zato ja nisam nikada ljuta i ne bljujem vatru

HappyGirl ::A tih malih ljutih nisam nikakav ljubitelj. Zato ja nisam nikada ljuta i ne bljujem vatru

Aj da pitamo to Happy boya,nesto mi to sumnjivo?

Pitaj, pitaj

:)

Slusajte vas dve, sve ovo lepo zvuci ali gde su recepati.
Ja na postu a vi nijedan recepat da date.
Ajde zemska da vas vidim.

Sta ti se jede,ajde pricaj,pa da se prisecamo i pisemo?

Evo adriatika drago, za tebe sve! Postavih gore par glavnih jela.Ajd potrudiću se ovih dana da ubacim i čorbe, salate...

Kopriva zdravija od spanaća i zelja


Dodaje se sirevima, u ranim je pudinzima, a poslednja istraživanja pokazuju da je jedno od najzdravijih i najkorisnijih lisnatih povrća. Kopriva sadrži znatnu količinu hlorofila, mineralnih soli (kalcijum, kalijum, fosfor, gvožđe) i vitamina C i provitamina A. Osim toga, u njoj je mnogo flavonoida, triterpena, sterola i drugih sastojaka koji pozitivno deluju na naš organizam.

Kako deluje i kada se primenjuje?

Često se primenjuje zbog gvožđa kod malokrvnih osoba jer utiče na stvaranje većeg broja crvenih krvnih zrnaca. Najčešća područja primene danas su poboljšano mokrenje, reumatske tegobe i podsticanje lučenja mleka kod dojilja. Veliku primenu ima i u kozmetici. Ekstrakt korena nalazi se u proizvodima protiv opadanja kose.

Ima li nuspojava?

Primenom gotovih preparata u propisanim dozama nuspojave nisu zapažene. Ali, ipak budite pažljivi jer visoke doze mogu da izazovu crvenilo kože i opstipaciju. Kopriva ne sme da se koristi neprokuvana jer može da ošteti bubrege. S obzirom na to da utiče na pojačano lučenje mokraće, kod česte primene treba pripaziti na gubitak kalijuma i uzimati hranu bogatu tim mineralom.

Kako se priprema čaj od koprive?

Stručak mladih listova koprive treba kuvati 15 minuta u litru vode, procediti i popiti tokom dana. Preporuka je da redovno pijete ovaj čaj mesec dana.

Ako niste znali...

Koprivu retko možete da nađete na jelovnicima, iako je reč o ukusnoj namirnici koja može da se pripremi kuvana kao spanać ili iseckana s jajima kao omlet. Može da se pripremi na mnogo načina kao i svako povrće. Mada je savijača ili pita sa koprivom nešto izvanredno, u celoj Evropi je poznata supa od koprive, jedino jelo u kojem kopriva ima glavnu ulogu.